Poraz koji baš boli, Maja u suzama: Krivo mi je, tužna sam, ali verujem da ćemo se podići

(Od specijalnog izveštača MOZZART Sporta iz Tokija)

Teško je bilo zadržati suze posle ovakve utakmice. Želele su najviše na svetu borbu za olimpijsko zlato, znale su koliko su kvalitetne i da ukoliko budu prave, protivnik neće moći da ih ugrozi. Međutim, nisu na terenu ovog puta to bile one svetske šampionke, dvostruke evropske prvakinje, niti selekcija koja je dva dana ranije počistila Italiju. Nešto je nedostajalo...

A šta je to falilo, pokušala je da objasni kapiten Maja Ognjenović, dok se borila sa emocijama. Uvek su joj teško porazi padali, a činilo se da je ovaj protiv SAD u polufinalu Olimpijskih igara (3:0), boleo više nego svi prethodni.

"Ne mogu da kažem da nije bilo energije, ali mislim da je taj neki strah od važnosti utakmice presudio da na terenu budemo mnogo ukočene i stegnute. Samim tim nije išao servis jer se stegla ruka. Onda ne postoje pravci napada, koji su postojali, bile smo u grču... To je bilo lako da se vidi. Taj strah je po mom mišljenju opravdan. Kad se igra polufinale, ne može niko da me ubedi da neka ekipa odigra skroz opušteno", pričala je u dahu Maja Ognjenović.

Amerika je delovala moćno, ali je jasno da Srbija nije bila prava. Znala je to Maja, bila je svesna propuštene prilike...

"Ja sam tužna i meni je krivo", izgovorila je pa zastala.

Bravo, Jovana! Naša karatistiknja obezbedila plasman u polufinale i medalju

Da li se po mislima tada vrtelo da je ovo bila verovatno poslednja prilika da osvoji olimpijsko zlato, jer se karijera bliži kraju, ili nešto malo drugačije, to zna samo ona. Ali, emocije koje je pokazala tada samo su dokaz koliko joj je stalo da svaku utakmicu u dresu sa nacionalnim grbom završi kao pobednik. Emotivnu pauzu je presekla rečima:

"Izvinite stvarno... Krivo mi je jer smo pričali mnogo o Americi, koja nije ona što je bila. One su uvek jake i imaju sistem, ali ovo nije ekipa od pre nekoliko godina. Zbog toga mi je dodatno žao. Definitivno nema tamo ne znam kakvih napadača kao što je to bio slučaj ranije. Ubedljivo su nas pobedile. Bar da smo set uzele, pa bi nas možda vratio i igru. Koliko god u tom trećem da smo bile blizu, nije to bilo to. Nego na silu, jurimo ih ceo set, dva poena, onda kad smo blizu malo fali...".

Nije želela da umanji kvalitet protivnika, ali je znala da se neke prilike pružaju samo jednom, najviše dva puta u životu.

"Ovo je ekipa koja je dobra, ali nije bila nepobediva. Igrali smo sa mnogo njih u klubovima, dobro ih znamo. Desile su im se i te dve povrede, koliko su ih možda omele, ali se kasnije ispostavilo da nisu. Za tim ostaje žal. Malo nam je falilo... Da smo bile 60 odsto kao protiv Italijanki, mislim da ne bi imale šansu".

Približavao se kraj trećeg seta, Maji su se već caklile oči... Na tajm-autu selektor je zagrlio i uputio reči podrške.

"Mislim da je Terza verovao, rekao nam je da nije izgubljeno iako je u tom trenutku bilo 20:15. Ja sam stvarno verovala da nije izgubljeno, jer smo hiljadu puta pokazivale da možemo da stignemo velike razlike. Ali bilo je mučenje, koliko god smo verovale, one su danas bile mnogo dominantnije".

Umesto da danas srećna proslavi 37. rođendan, Maja će morati da se potrudi da kapitenski podigne ekipu za ono što je čeka za dva dana. Protivnik je poraženi iz duela Južna Koreja – Brazil.

"Terza nam je na početku rekao da je ovo utakmica od velikog značaja, ali da sa druge strane ne smemo da upadamo u depresivna stanja, zato što nas čeka za dva dana još važniji meč. I da smo pobedile, najbitniji okršaj bi opet bio na programu prekosutra. Nadam se da ćemo uspeti da se oporavimo, jer ovakvi porazi, pogotovo kad je 3:0, nisu prijatni. Verujem da ćemo regulisati to same sa sobom. Ja sam odmah rekla bilo koja medalja da je uspeh. Bronzu smatram dobrim rezultatom“, zaključila je Maja Ognjenović.

Ništa manje utučena pred novinare nije došla ni Tijana Bošković. Nije želela da prođe dok je Maja pričala, nego je stala i sačekala da kaže šta ima... Nije bežala od odgovornosti, videlo se koliko joj je teško.

„Naravno da smo svi razočarani što nismo prošli u finale OI. Želja jeste postojala, ali igra nije bila na nivou. Sad ne možemo ništa da promenimo. Moramo da se svi skupimo i da donesemo Srbiji još jednu medalju. Naravno da smo svi hteli da pobedimo, ali nešto nije funkcionisalo. Nema očajavanja, predstoji nam borba za treće mesto. Sigurna sam da ćemo se podići, zajedno smo i u porazu i u pobedi. Trudićemo se da obradujemo sve naše navijače. I bronzana medalja je za mene lično veliki uspeh“, poručila je Tijana.